Прву недељу јуна обележила је наша посета престоници Србије,на иницијативу Скупстине града Београда. Моји другари и ја, заједно за децом из Црне Горе, обишли смо знаменитости главног града и били део градске славе, Спасовдана, који се сваке године обележава спасовданском литијом.
Догађај који ће свима остати у сећању, а мени посебно, свакако је посета Његовој Светости патријарху Порфирију, са којим сам имао прилику да разговарам и лично му у име свих нас уручим скроман поклон.
Не могу, а да не напишем пар реци о својим импресијама, везано за овај свечани цин и прилику која се добија ретко.
Од момента уласка у велелепно здање, посвећено насем светитељу и просветитељу св.Сави, осетио сам неку врсту енергије, благодати и нечега што рецима не могу дочарати. Сама прилика да водим дијалог са неким попут патријарха, показатељ је да се напоран труд, рад и корачање стазама светога Саве, увек исплате.
Држеци Свето писмо у рукама, гледајуци патријарха у оци, говорећи у име све деце, и свог народа на Косову и Метохији, знао сам да нема места страху и треми.
А он, помно је посматрао и слушао речи које сам уз постовање и увазавање изговарао. Благог погледа и осмеха, лика који асоцира на милост и опроштај, преузимајући поклон, благословио нас је и изговорио реценицу која ће свима нама остати дубоко урезана у сећању:“ И ми без вас не постојимо, сто значи, где год сте ви, ту смо и ми, и обрнуто!“
Након обиласка храма, дочекани смо у згради Старог двора од стране заменика градонацелника,Горана Весица, и посланика фондације „Гнездо“,и осећали смо се баш као на двору! Обишли смо све знаменитости, а утиске засладили јединственим „палачинкама у сатоу“.
А какав би то обилазак престонице био, када бисмо заобишли Зоолоски врт, и алигатора Мују који једва чека да се шепури пред посетиоцима!
Такође, није изостао ни панорамски обилазак града, који је био права атракција!
Последњи дан нашег боравка, обележила је Спасовданска литија, чији смо део били, на челу са нашим патријархом!
Да из Београда не одемо само са утисцима, потрудили су се организатори па смо кући понели и поклоне.
Свакако, велику захвалност за све дугујемо онима који су о нама бринули и потрудили се да све буде „на нивоу“, а то су наше наставнице Данијела и Јована !
Патријарх Павле је једном рекао да није важно да будемо важни и славни, већ да будемо дорасли времену у коме смо, и месту на коме смо…а ми то итекако јесмо били!
Аутор:Матеја Весковић
