Обележавање Дана сећања на Погром на Косову и Метохији-17.март 2004.год.

17. марта први час у свим школама у Србији се посвећује у сећање на Мартовски погром. Како се настава не одвија редовно подсећамо да се никада не заборави !

17. марта први час у свим школама у Србији се посвећује у сећање на Мартовски погром. Како се настава не одвија редовно ово је подсећање да овај чин никада не заборавимо !

Мартовском погрому 2004. су претходила бројна убиства, отмице и уништавања имовине, у присуству међународних снага, које нису адекватно реаговале. До 17.марта протерано је  више од 250.000 Срба, убијено преко 1.300, а толики је и број киднапованих о чијој се судбини ни до данас ништа не зна, спаљено је и уништено 70 хиљада српских кућа и 115 манастира и цркава.

 Непосредан повод за реализацију погрома 17.марта је било објављивање вести о дављењу тројице албанских дечака у реци Ибар, у селу Чабра, у српској општини Зубин Поток, за чију су смрт албански и светски медији најпре окривили Србе из суседног села Зупче. Наравно, касније ће се показати се да је то лажна вест,али штета по Српски народ већ је учињена.

Од 17. до 19. марта 2004. године протеран је велики број Срба и другог не албанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су  бројни културно-историјски споменици. Процењује се да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 35 цркава. Уништено је и око 10.000 вредних фресака, икона, и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села.

У Косовској Митровици, ничим то јутро 17.марта, није наговештавало да ће бити један од најтрагичнијих дана за Србе, не само у Косовској Митровици, него и свуда на Космету. Напад на Град почео је у 11.25 мин., када је велика маса Албанаца пробила ограду која је била постављена с јужне стране моста на Ибру. Кфор био је засут каменицама, на возила УНМИК полиције су бацани „молотовљеви коктели“. Горела су возила, а екстремисти су надирали ка северној страни. Огласила се сирена за ваздушну опасност, која је као и увек за Србе престављала упозорење да се нешто дешава на главном ибарском мосту. Албански екстремисти су већ прешли мост, стигли до првих зграда на северној страни. Засипали су каменицама Србе, војнике Кфор-а, ломили излоге радњи, а из правца јужне Митровице почело је да се пуца. Чим су се огласиле сирене неколико стотина Срба кренуло је према Мосту, где су дошли у сукоб са Албанским екстремистама. Грађани Митровице, заједно са Француским припадницима Кфор-а успели су да потисну Албанце преко моста на јужној страни. У 13.00 часова сукоб је настављен у насељу „Три солитера“ где су албански екстремисти успели да преко импровизованог пешачког моста уђу у северни део града. Сукоби су трајали све до 17.00 часова, када су припадници Кфор-а коначно успели да успоставе некакву контролу над ситуацијом.

Последице сукоба у нашем граду су двоје убијених наших суграђана,на десетине лакше и теже повређених Срба, запаљена црква и порушено гробље у јужном делу Митровице, повређено је и двадесетак припадника КФОРА,учињена је и велика материјална штета.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *